„Gasprom” otpisao Ukrajinu

Ukrajina je, nakon što je Rusija zbog duga i nepostojanja ugovora za 2009. godinu, zaustavila isporuke gasa, pokrenula pravi „gasni desant”, akciju ubeđivanja Evrope u ispravnost svojih postupaka. Pored pisama upućenih svim predsednicima, u kojima se tvrdi da „Naftogas” ispunjava sve svoje obaveze vezane za tranzit gasa, u Evropu je stigla i ekipa sa ministrom energetike Jurijem Prodanom na čelu. Ona je već razgovarala sa predstavnicima EU u Češkoj ali nije dobila podršku – Evropa smatra da „komercijalni” spor između RF i Ukrajine treba da bude rešen bez štete za zemlje Unije.

Ne zaostaju ni predstavnici „Gasproma” – danas je u Prag otišao Aleksandar Medvedev, zamenik predsednika Upravnog odbora. Odatle ide u Pariz, London, Berlin i Brisel.

 Češka, kao predsedavajući EU, zakazala je za 9. januar u Briselu vanredno zasedanje u kome bi trebalo da učestvuju stručnjaci „Gasproma” i „Naftogasa”. O „gasnom problemu” raspravljaće se i 5. januara u Briselu na redovnom zasedanju Koordinacione grupe EU za gas, a Unija je zatražila da se hitno i u punom obimu obnovi isporuka gasa članovima EU.

Uprkos obećanjima, sinoć su počele da stižu vesti da u Evropu stiže manje gasa – prvo su balkanske zemlje osetile posledice „gasnog rata”, a onda je Rumunija prijavila smanjenje isporuka za 30 odsto, Mađarska za 25, Poljska za šest procenata.

Aleksandar Medvedev je izjavio da „Gasprom” više ne može da računa na Ukrajinu kao tranzitnu zemlju i da će morati da traži druge puteve za isporuku gasa Evropi. Činjenica da povećane isporuke preko gasovoda „Jamal”, „Plavi potok” i preko Belorusije ne zadovoljavaju potrebe vratila je ponovo na dnevni red zbog krize potisnute planove o izgradnji novog gasovoda „Severni tok”. O tome je prva počela da govori Nemačka, a onda i Austrija. Volfgang Rutenštorfer, direktor naftnog koncerna OMV, izjavio je da Austrija „na svaki način podržava ’Severni tok’ i nada se da će se tokom ove godine napredovati u njegovoj realizaciji”. On je istakao da Austrija razmišlja i o alternativnim projektima, pre svega o projektu „Nabuko” (gasovodu koji bi Evropu snabdevao centralnoazijskim gasom, izbegavajući Rusiju). Jedan od vatrenih zagovornika projekta je i Češka koja je to proglasila za prioritetni cilj za koji će se boriti kao predsedavajući EU.

Ta varijanta u kojoj je trebalo da učestvuju naftno-gasni koncerni Austrije, Bugarske, Mađarske, Nemačke, Rumunije i Turske, koštala bi oko osam milijardi evra, ali odluka o finansiranju još nije doneta. Protiv „Nabuka” danas ne govori samo manjak sredstava zbog ekonomske krize, nego i činjenica da bi njime trebalo da teče najmanje 30 milijardi kubnih metara gasa kojih jednostavno nema. Sva planirana proizvodnja centralnoazijskih zemalja vezana je dugoročnim ugovorima sa Rusijom. Današnja nemačka štampa ističe da će planovi za gradnju „Nabuka”, zbog krize, morati da budu bar za neko vreme zaboravljeni.

U međuvremenu, predstavnici „Gasproma” izjavljuju da sa ukrajinske strane nema ni nagoveštaja želje da se pregovori nastave, dok Oleg Dubina, direktor „Naftogasa”, izjavljuje da je ekipa pregovarača spremna da u svakom trenutku dođe u Rusiju, ali da je cena od 418 dolara za 1.000 kubnih metara, na kojoj insistira „Gasprom”, za njih neprihvatljiva. Dubina objašnjava da bi takva cena mogla dovesti do humanitarne i ekološke katastrofe jer bi blokirala rad „ne samo industrije nego i komunalnih preduzeća i čitavog transportnog sistema”. Dubina ne objašnjava zašto Ukrajina nije pre tri dana prihvatila gotovo upola manju cenu (250 dolara) koju joj je „Gasprom” nudio. Sekretarijat ukrajinskog predsednika upozorava Evropu da „ukoliko ruska strana i dalje ne bude isporučivala više prirodnog gasa Ukrajini, može se desiti da za 10-15 dana nastanu ozbiljni tehnološki problemi. Jednostavnije rečeno, može doći do prekida u isporuci gasa, za koji Ukrajina neće biti kriva”.

Miler: Idemo na sud

„Gasprom” je doneo odluku da podnese zahtev arbitražnom sudu u Stokholmu da obaveže „Naftogas Ukrajina” da obezbedi neprekidan tranzit ruskog gasa u Evropu po teritoriji Ukrajine - izjavio je večeras Aleksej Miler, predsednik Saveta direktora kompanije. „Zahtev će biti podnet na osnovu Ugovora o obimu i uslovima tranzita ruskog prirodnog gasa po teritoriji Ukrajine evropskim potrošačima od 2003 do 2013. godine, potpisanog 21. juna 2002. godine”, objasnio je Miler dodavši da je o tome obavestio ruskog predsednika koji je odluku odobrio.

Bajatović: Srbija za sada nema problema

Srbija, za sada, nema problema sa isporukom gasa, izjavio je direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović. On je rekao da ni Ukrajina ni Mađarska - kao transporteri prirodnog gasa iz Rusije, nisu najavile bilo kakve probleme oko isporuke, iako su, kako je naveo, posledice rusko-ukrajinskog spora oko isporuka gasa najpre osetile balkanske zemlje.

On je objasnio da, ukoliko dođe do eventualnog manjka tog energenta, Srbija može da interveniše zalihama iz skladišta u Banatskom Dvoru. „Ukoliko, ipak, dođe do ozbiljne nestašice, biće restrikcija, a najpre će biti isključivani oni potrošači koji nisu prioritetni”, kazao je Bajatović za B 92.

Prema njegovim rečima, u januaru će prioritet imati daljinski sistemi grejanja i individualnih potrošača s obzirom na to da je, kako je rekao, elektroprivredni sistem „zapregnut do kraja”.

(Politika)